ЧОВЕК

ЧОВЕК

Ја сам човек,
човек међ’ људима,
једнак међ’ једнакима!

Сам си, рекоше ми.
Сам си, понављаше ми.
Сам сам, понављах и сам.
Сам не можеш ништа,
сагни главу
и СЛУШАЈ!

Померих се мало.
Мрднух се у страну.
И човек до мене
и човек до њега
и онај до њега
и онај до онога,
сагнули главе,
хипнотисани,
СЛУШАЈУ!

Пробуди се човече!
Освести се!
Ти то можеш!
Погледај,
подигни главу,
исправи кичму!

Шшшшш…
Посао имам,
да дугове вратим.
Други радим,
да деци књиге платим.

ПРЕВАРА ЈЕ ВЕЛИКА!
Пробудити се требамо!
И РЕШЕЊЕ ИМАМО!.

Неко подиже поглед,
неко застаде на кратко.
Одмахнуше главом
и наставише даље. Како?
Тако једноставно
и незаинтересовано лако.

Скрушено поглед,
на земљу оборих.
Седох у страну
и очи затворих.
У следећем трену,
изненађен скочих!
Ненадани додир ме прену,
и пажњу ми скрену:

Превара?
Решење?
Више бих волео да знам.
Нешто није у реду,
видим и сам!

Сам и сам више није сам,
то више није само једна травка,

Изненађен опет скочих:

И ја бих,
због будућности боље,
да исправим своју кичму јако
и помогнем себи
и другима тако!

Срећан сам сада,
Ипак има људи!

Уз љубав и доброту увек БУДИ!
СЛОБОДА је за ЧОВЕКА, хеееј, ЉУДИ!

Горан Штурановић
Немачка, Минхен, 16. Марта 2022.