Hoće li energetska kriza dovesti do renesanse škriljaca | Energija Sputnjika

Energija Sputnjika istražuje koji je potencijal gasa iz škriljaca u svetlu aktuelne energetske krize.

Energetska kriza naterala je mnoge zemlje da preispitaju svoje ranije odluke o tome na koje će se energente oslanjati u narednom periodu.
Razmatranje potencijalnih izmena u energetskom miksu nateralo je, na primer, Veliku Britaniju da skine škriljce sa crne liste, pa vlada u Londonu od početka ovog meseca podržava ideju vađenja gasa iz škriljaca fraking metodom.

Grupa poslanika pozvala je britansku vladu da ukine moratorijum na fraking (hidrauličko lomljenje podzemnih stena). Kao argument navode potrebu povećanje proizvodnje domaćeg gasa, što bi, po njima, ublažilo krizu nastalu zbog visokih cena energenata i zavisnosti od ruskog gasa.
Škriljaca, ali uljnih, ima i u Srbiji. Najviše u okolini Aleksinca, ali i u još nekim delovima Srbije. Ova tema bila je veoma popularna pre desetak godina, kada se naveliko pričalo o ovom energetskom potencijalu, iskustvima drugih, među kojima su i članice EU – Estonija, na primer, kao i mogućnostima eksploatacije u Srbiji.

Sve skupa, tada je isticano da bi domaći škriljci mogli zameniti deo uvozne sirove nafte i smanjiti energetsku zavisnost od uvoza. Ali u duhu tadašnjih ekoloških poimanja uticaja škriljaca na životnu sredinu i Srbija je, poput više evropskih zemalja, među kojima je i Britanija, „zaboravila“ na škriljce.

Gde je svet sada po pitanju eksploatacije škriljaca, po čemu se uljni razlikuju od gasnih i kakve bi efekte Srbija mogla imati ako počne da ih koristi u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovaraju Jelica Putniković i njen gost, dr Vojin Čokorilo, penzionisani profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.