Da li su tačkice rešenje za aktuelne nestašice?

Poskupljenja pa zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica i energenata, zabrana, odnosno, od strane države ograničen/kontrolisan izvoz brašna, šećera, ulja... pa čak i dizel goriva svakodnevna su tema vesti koje građani s pažnjom slušaju. Političari i državni zvaničnici izjavljuju i(li) šalju medijima saopštenja u kojima tvrde da su magacini robnih rezervi i kompanijska skladišta puni ovih proizvoda. Stručnjaci komentarišu kako će i koliko ove mere uticati na ekonomiju zemlje jer, privrenici sve glasnije javljaju da im je poslovanje zbog ovih državnih intervencija, kojima su, često sanjene njihove marže (zarada), ugroženo.
I pored tvrdnji zvaničnika da opasnosti od nestašica ovih proizvoda nema u trgovinama rafovi na kojima je izložena ova roba tokom dana često budu ispražnjeni jer, puno je građana koji prave zalihe. To, zapravo, ne treba da čudi kada svakodnevno slušamo da su u mnogim zapadnoevropskim zemljama cene „podivljale“.
Jedna od najnovijih mera koju najavljuju u nekim zemljama je „oslobađanje“ cena od državne kontrole ili izdavanje vaučera - za energente, na primer.
Poremećaj na tržištu je očigledan. Stariji građani kod nas se sećaju tačkica za određene vrste robe, početkom 90-ih godina prošlog veka u redovima se čekalo za kupovinu ulja ili mleka, da bi se smanjila potrošnja goriva vozilo se po sistemu par – nepar (ovaj system primenjivale us I neke druge zemlje), a cvetalo je i crno tržište – naftnih derivata pogotovo.